CLS predstavio Belu knjigu: Anatomija korupcije u Beogradu

Iskorenjivanjem korupcije u Beogradu godišnje bi moglo da se uštedi 140 miliona evra, jedan je od zaključaka današnjeg predstavljanja “Bele knjige korupcije u Beogradu” u organizaciji Centra za lokalnu samoupravu (CLS). Autori publikacije izneli su tvrdnje da gradska preduzeća godinama funkcionišu kao mehanizam za ispumpavanje javnog novca putem nameštenih tendera i mreže privilegovanih firmi. Za učesnike panela, ovo nije priča o lošem upravljanju prestonicom, već o sistemskoj pljački u kojoj se budžetski gubici mere u stotinama miliona evra.

Poslovi milionske vrednosti u Beogradu odavno nisu stvar slobodnog tržišta i najboljih ponuda, već unapred iscrtanih dogovora. “Bela knjiga” korupcije, koju je danas predstavio Centar za lokalnu samoupravu, na desetinama stranica, dokumentuje modele po kojim se javni novac preliva na račune privilegovanih. S prosekom od tek 1,2 ponuđača po tenderu, konkurencija je, kažu, praktično ukinuta, a gradski budžet pretvoren u bankomat za odabranu mrežu preduzeća.

“Saznali smo da svako javno komunalno preduzeće ima svog omiljenog izvođača, a da u gradu ima oko 40 firmi koje dobijaju skoro sve. Naša računica je da bi iskorenjavanjem korupcije u gradskom budžetu moglo da se uštedi do 140 miliona evra godišnje”, rekao je Nikola Jovanović, direktor CLS-a.

Na predstavljaju Bele knjige učestvovali su i javni tužilac u penziji Jasmina Paunović, advokat Ivan Ninić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Pavlović i predsednik Sindikata GSP Ivan Banković.

“Ja sam otprilike izračunao negde da je za ove četiri godine koje se pokrivaju u knjizi, negde oko milijardu evra, kad se sve sabere, otišlo na korupciju”, dodao je profesor FPN-a Dušan Pavlović.

Ipak, ispumpavanje budžeta kroz takozvane fantomske tendere, kažu panelisti, samo je jedan od načina za izvlačenje novca. Upozoravaju na mnogo unosniju praksu – izbegavanje Zakona o javnim nabavkama.

Jasmina Paunović je izjavila da Bela knjiga, iako bi se o njenom pravnom karakteru moralo govoriti oprezno, može da posluži kao skup stručnih izveštaja zasnovanih na analizi predmeta i dokumentacije, koji bi mogao da bude polazna osnova za rad policije i tužilaštva.

Govoreći o borbi protiv korupcije, Jasmina Paunović je navela da ona mora da bude vođena kroz preventivne i represivne mehanizme.

Preventivni pristup, prema njenim rečima, podrazumeva izbor stručnih, profesionalnih i dostojnih ljudi na odgovorne funkcije, a dostojnost podrazumeva poštenje, čast struke, moral i spremnost na odgovornost.

Kada je reč o represivnim merama, istakla je značaj proaktivne istrage i koordinacije policije, tužilaštva i drugih državnih organa.

Profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović konstatovala je da 90 odsto nabavki ima koruptivne elemente.

Ona je ocenila da su koruptivni mehanizmi duboko prisutni u sistemu javnog upravljanja i navela da se, prema njenoj proceni, najveći deo novca izvlači kroz javne nabavke, koncesije, javno-privatna partnerstva, državne subvencije i međudržavne sporazume.

Vanja Bajović je istakla da javna funkcija podrazumeva i javnu odgovornost i ocenila da nosioci javnih funkcija moraju da snose posledice ukoliko privatni interes stave iznad opšteg javnog interesa.

Govoreći o stanju u društvu, Vanja Bajović je navela da se, prema njenom mišljenju, stručni i sposobni ljudi često potiskuju, dok se na odgovorne pozicije postavljaju nekompetentni i korumpirani kadrovi.

Kao primer navela je situaciju u srpskom fudbalu i polemike u vezi sa upravljanjem sportskim institucijama. Kada je reč o korupciji, Vanja Bajović je ocenila da su javne nabavke jedan od glavnih mehanizama za zloupotrebe i izrazila sumnju u efikasnost institucionalne kontrole u toj oblasti.

Kao dodatne mehanizme izvlačenja novca navela koncesije, javno-privatna partnerstva, državne subvencije i međudržavne sporazume, ocenjujući da se na taj način pojedini veliki javni projekti izuzimaju iz javne kontrole.

Kao primere navela je projekte povezane sa nadstrešnicom u Novom Sadu, Ekspom i metroom, uz tvrdnju da od takvih poslova koristi ima ograničen krug izvođača i podizvođača, dok se, prema njenim rečima, građani suočavaju sa rastom javnog duga i posledicama po životnu sredinu.

Ona se osvrnula i na poslednji primer i saznanje portala KRIK da je bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i istaknuti član Srpske napredne stranke Slaviša Kokeza angažovao osobe iz kriminalnog miljea da zaprete i fizički napadnu proslavljenog fudbalera Nemanju Vidića, što pokazuju poruke koje je 2020. godine razmenjivao na aplikaciji skaj.

„To vam je paradigma kako funkcioniše naš sistem. Vi stručne i sposobne ljude sklanjate u stranu, a s druge strane na čelne pozicije dovodite nesposobne i korumpirane kadrove kako bi mogli što više da pljačkate i ovu državu i ovaj narod i da uništavate institucije i sve ono ono što čini jednu državu – uključujući i fudbalske timove i saveze“, kazala je Vanja Bajović.

Advokat Ivan Ninić ocenio je da se, prema njegovim tvrdnjama, novac iz budžeta grada Beograda i javnih preduzeća sistematski preusmerava u privatne i partijske interese, uz izostanak institucionalne kontrole i pravosudnog epiloga.

On je naveo da bi postojanje efikasnih kontrolnih mehanizama, policije i tužilaštva sprečilo pojave koje su, kako je rekao, opisane u Beloj knjizi, dodajući da smisao krivičnih sankcija nije samo kažnjavanje, već i ostvarivanje specijalne i generalne prevencije.

Prema njegovim rečima, takvi efekti danas izostaju jer nema pravosnažnih osuđujućih presuda za slučajeve zloupotreba u upravljanju gradom.

Predstavnik Sindikata „Centar“ GSP Ivan Banković izjavio je da se, prema njegovoj oceni, u sektoru javnog prevoza u Beogradu poslednjih godina izdvajaju rekordna budžetska sredstva, uz istovremeno pogoršanje kvaliteta usluge i jačanje uticaja privatnih prevoznika.

Banković je naveo da je nakon poslednjeg rebalansa budžeta grada za tekuće troškove javnog prevoza ove godine opredeljeno oko 50 milijardi dinara i istakao da se, kako tvrdi, taj novac ne odnosi na investicije, kupovinu novih vozila ili razvoj infrastrukture, već na finansiranje same usluge prevoza.

Prema njegovim rečima, javnosti se sistem predstavlja kao besplatan prevoz, dok se troškovi finansiraju iz budžeta.

Govoreći o stanju u gradskom saobraćaju, Banković je ocenio da je javni prevoz postao „paravan za korupciju“, navodeći da se kroz taj sistem lakše dolazi do velikih iznosa novca nego u pojedinim drugim oblastima.

Tekst preuzet sa portala agencije Beta i Insajdera

Belu knjigu možete pogledati na sajtu belaknjiga.info

Foto galerija:

 

Podeli Podeli