Beogradu treba civilna zaštita, a ne privatna vojska
BEOGRAD, 2. septembar 2026. – Beograd bi mogao da dobije moderan sistem civilne zaštite organizovan po uzoru na Madrid, koji bi predstavljao dodatni mehanizam prevencije, pomoći građanima i podrške policiji i drugim gradskim službama, jedan je od zaključaka javne rasprave „BEZBEDAN BEOGRAD: Dijalog o budućnosti javne bezbednosti“, održane danas u organizaciji Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Na skupu, organizovanom zbog pogoršane bezbednosne situacije u prestonici i otvorenih pitanja u oblasti javne bezbednosti, razgovaralo se o stanju u beogradskoj policiji, mogućnosti formiranja gradske policije, video-nadzoru u školama i vrtićima, civilnoj zaštiti i javno-privatnim partnerstvima u oblasti bezbednosti.
„Španski model pokazuje da civilna zaštita ne mora da bude služba koju vidimo samo kada dođe do poplave, požara ili neke druge vanredne situacije. U španskim gradovima ona je deo sistema javne bezbednosti – bavi se prevencijom i procenom rizika, prisutna je na velikim javnim događajima, pruža prvu pomoć, štiti ranjive grupe i predstavlja podršku policiji, vatrogascima i drugim službama. To nije zamena za policiju i njeni pripadnici nemaju policijska ovlašćenja, već je reč o dodatnom, vidljivom sloju zaštite građana koji je prisutan na terenu“, izjavio je Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Kako je naveo, upravo bi takav model mogao da predstavlja osnovu za uspostavljanje sistema civilne zaštite kroz javno-privatno partnerstvo koje je ranije najavljivano u Beogradu, ali uz potpuno drugačiji koncept od stvaranja privatne bezbednosne strukture.
„Beogradu nisu potrebni batinaši iz Ćacilenda niti privatni ‘vojnici’ zaposleni u privatnoj kompaniji. Potrebna mu je profesionalna civilna zaštita, pod kontrolom grada, sa jasno definisanim nadležnostima i bez policijskih ovlašćenja. U modelu koji predlažemo, Grad bi bio odgovoran za angažovanje ljudi, upravljanje sistemom i fizičko prisustvo civilne zaštite na terenu, dok bi privatni partner obezbeđivao tehničko-tehnološku podršku, obuku, opremu i druga sredstva neophodna za funkcionisanje sistema“, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, na taj način bi se jasno razdvojilo ono što mora da ostane javna funkcija od onoga što je posao privatnih kompanija i za šta grad i država nemaju dovoljno sopstvenih kapaciteta.
„Suština našeg predloga je da Beograd dobije vidljiv, profesionalan i inkluzivan sistem civilne zaštite koji pripada građanima, a ne novu parapolicijsku strukturu. Španci imaju odličan princip – ‘Protección Civil somos todos’, odnosno ‘Civilna zaštita smo svi mi’. To bi trebalo da bude i osnovni princip beogradskog modela: bezbednost grada nije posao privatne vojske, već zajednički posao institucija, profesionalnih službi i građana“, zaključio je Jovanović.
Nekadašnji načelnik za bezbednost Vlade Srbije, pukovnik policije u penziji Ljubinko Vlahović, upozorio je na urušavanje sistema usled zapošljavanja po političkoj liniji i naglasio kako to direktno olakšava prodor kriminala.
„Ovo vreme karakteriše izrazito kršenje zakona, kao i postavljanje kadrova na odgovorna mesta po političkoj pripadnosti i lojalnosti. Na taj način se direktno narušava funkcionalnost, stabilnost i legitimitet celokupnog državnog sistema. Kada se takvi ljudi postave na ključne pozicije u sektoru bezbednosti, posledice su daleko opasnije nego u bilo kom drugom sektoru. U tim uslovima struka gubi vrednost. Nekompetentnim kadrovima je lako manipulisati spolja i iznutra. Kriminal lakše prodire u sistem. Automatski se javlja gubitak poverenja građana u sistem“, rekao je Vlahović.
Pukovnik u penziji i nekadašnji šef Uprave za civilnu odbranu Ministarstva odbrane Miodrag Savić podsetio je na potpunu devastaciju resursa u oblasti zaštite stanovništva i naveo konkretan primer urušavanja.
„Srbija jedina u regionu, možda čak i u Evropi, nema svoj sistem civilne zaštite. Sve susedne zemlje imaju samostalne državne organe koji rukovode i vode civilnu zaštitu. Izmene zakona su dovele do toga da investitori više nemaju obavezu da grade skloništa. Suština je u tome da mi nemamo organizovan sistem. Mi smo sve srušili, a novo nismo napravili, izjavio je Savić.
Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović naglasio je da se bilo kakvoj reformi mora pristupiti tek nakon izrade jasne analize stvarnih potreba grada Beograda.
„Svesni smo činjenice da je reforma neophodna, da moramo da imamo sistem koji je efikasan, koji delotvorno funkcioniše i unapređuje bezbednost svih građana u Beogradu. Ali da bi odgovorili na to pitanje, mi treba da imamo, pre svega, profil, bezbednosni profil Grada Beograda. To nedostaje, taj profil“, izjavio je Petrović.
Predsednik Sindikata „Centar“ GSP Ivan Banković osvrnuo se na poražavajuće stanje bezbednosti u gradskom prevozu i ukazao na to da oprema koja već postoji uglavnom nije u funkciji.
„Mi imamo u svim vozilima ugrađen video nadzor. Nažalost, tvrdim vam da više u pedeset posto vozila video nadzor ne radi, a i tamo gde radi čuvaju se snimci samo do sedam dana“, pojasnio je Banković.
Saša Đorđević iz “Global Initiative Against Transnational Organized Crime” ukazao je na to da se ceo narativ o razvoju Beograda mora vratiti u okvire opšteg dobra.
„Jednostavno sada treba preokrenuti priču, reći da je bezbednost javno dobro, a da je usluga koju će oni, znači, to da je privatno, ovaj, privatna stvar, privatna usluga“, rekao je Đorđević.
Profesorka Fakulteta bezbednosti Svetlana Stanarević naglasila je da je uspostavljanje bezbednosne kulture i prevencije zadatak koji mora krenuti od najranijeg uzrasta, apelujući na korenite promene u školstvu.
„Sa aspekta bezbednosne kulture i prevencije koja ona najviše i pokriva, mislim da je neophodno u osnovne škole i u srednje škole uvesti predmete koji bi se bavili ovim temama. Pre svega moramo da budemo bezbedni, a onda sve druge predmete i sve druge sadržaje trebamo nadograditi“, rekla je Stanarević.
Direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić osvrnuo se na manjkavosti Zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP), nazvavši takve projekte izuzetno složenim mehanizmima u kojima se javni interes lako gubi.
„Kod javno-privatnih partnerstava je sve to daleko složenije i uvek postoji jedna inherentna opasnost da će privatni partner učiniti sve da za sebe izvuče najveće koristi i da što više poslovnih rizika prevali na javnog partnera. Komisija nema dovoljno čak ni ovlašćenja, možda u nekim slučajevima ni znanja da proceni da li je taj modalitet poslovanja zaista najbolji za ostvarivanje javnog interesa“, izjavio je Nenadić.
Istraživački novinar Nove Ekonomije Filip Rudić podsetio je da se proces prelivanja novca u privatni sektor kroz sumnjive projekte nastavlja i danas.
„Tako da, iako je ovaj poslednji predlog javno-privatnog partnerstva prošao za sada tako kako je prošao, u suštini neka vrsta tog partnerstva se već uveliko sprovodi i milijarde prelaze iz budžeta u privatne džepove.“
National Community Policing Officer OEBS-a Edin Kalač istakao je da političari na lokalu često izbegavaju bavljenje problemima bezbednosti jer im ne donose brze političke poene.
„Još jedan razlog zašto ti lokalni saveti za bezbednost nisu zaživeli jeste i razlog da tema bezbednosti, nažalost, za svakog gradonačelnika, moj lični utisak je aut. Znači, oni ne žele njom da se bave zato što to nije nešto što bi oni mogli da se ponose“, rekao je Kalač.
Predstavnik Vatrogasnog saveza Beograda Dragan Kerkez naglasio je da dobrovoljnim društvima ne nedostaje hrabrosti, ali da entuzijazam ne može da nadomesti manjak resursa.
„Ono što nam ne treba i ono mislim čega imamo, možda čak ponekad i u višku, to je dobra volja, to je hrabrost, to je motiv… Sredstava nikad dosta, opreme nikad dosta“, rekao je Kerkez.
Profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta Željko Nikač založio se za uvođenje posebnog gradskog organa reda i osudio davanje poslova privatnom i politički povezanom obezbeđenju.
„Beograd treba da ima metropolitansku policiju. Ta jedinica mora da bude samostalna, može da bude deo MUP-a, mora da bude, ali da bude operativno nezavisna. Ova privatna bezbednost, što je rekao gospodin Jovanović i ostale kolege, to je nenormalno. To je privatna firma, to je partijska firma, vidi se odmah“, rekao je Nikač.
Razmatranja sa današnjeg okruglog stola predstavljaju integrativni deo šire stručne platforme na kojoj Centar za lokalnu samoupravu radi u saradnji sa stručnjacima iz sektora odbrane, bezbednosti, akademske zajednice i nevladinog sektora. Analiza će biti uobličena u zvaničan predlog javne politike za grad Beograd koji će se proslediti svim nadležnim institucijama u Republici Srbiji i međunarodnim partnerima.
Podeli Podeli
