Beogradu treba civilna zaštita, a ne privatna vojska
BEOGRAD, 2. septembar 2026. – Beograd bi mogao da dobije moderan sistem civilne zaštite organizovan po uzoru na Madrid, koji bi predstavljao dodatni mehanizam prevencije, pomoći građanima i podrške policiji i drugim gradskim službama, jedan je od zaključaka javne rasprave „BEZBEDAN BEOGRAD: Dijalog o budućnosti javne bezbednosti“, održane danas u organizaciji Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Na skupu, organizovanom zbog pogoršane bezbednosne situacije u prestonici i otvorenih pitanja u oblasti javne bezbednosti, razgovaralo se o stanju u beogradskoj policiji, mogućnosti formiranja gradske policije, video-nadzoru u školama i vrtićima, civilnoj zaštiti i javno-privatnim partnerstvima u oblasti bezbednosti.
„Španski model pokazuje da civilna zaštita ne mora da bude služba koju vidimo samo kada dođe do poplave, požara ili neke druge vanredne situacije. U španskim gradovima ona je deo sistema javne bezbednosti – bavi se prevencijom i procenom rizika, prisutna je na velikim javnim događajima, pruža prvu pomoć, štiti ranjive grupe i predstavlja podršku policiji, vatrogascima i drugim službama. To nije zamena za policiju i njeni pripadnici nemaju policijska ovlašćenja, već je reč o dodatnom, vidljivom sloju zaštite građana koji je prisutan na terenu“, izjavio je Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Kako je naveo, upravo bi takav model mogao da predstavlja osnovu za uspostavljanje sistema civilne zaštite kroz javno-privatno partnerstvo koje je ranije najavljivano u Beogradu, ali uz potpuno drugačiji koncept od stvaranja privatne bezbednosne strukture.
„Beogradu nisu potrebni batinaši iz Ćacilenda niti privatni ‘vojnici’ zaposleni u privatnoj kompaniji. Potrebna mu je profesionalna civilna zaštita, pod kontrolom grada, sa jasno definisanim nadležnostima i bez policijskih ovlašćenja. U modelu koji predlažemo, Grad bi bio odgovoran za angažovanje ljudi, upravljanje sistemom i fizičko prisustvo civilne zaštite na terenu, dok bi privatni partner obezbeđivao tehničko-tehnološku podršku, obuku, opremu i druga sredstva neophodna za funkcionisanje sistema“, rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, na taj način bi se jasno razdvojilo ono što mora da ostane javna funkcija od onoga što je posao privatnih kompanija i za šta grad i država nemaju dovoljno sopstvenih kapaciteta.
„Suština našeg predloga je da Beograd dobije vidljiv, profesionalan i inkluzivan sistem civilne zaštite koji pripada građanima, a ne novu parapolicijsku strukturu. Španci imaju odličan princip – ‘Protección Civil somos todos’, odnosno ‘Civilna zaštita smo svi mi’. To bi trebalo da bude i osnovni princip beogradskog modela: bezbednost grada nije posao privatne vojske, već zajednički posao institucija, profesionalnih službi i građana“, zaključio je Jovanović.
Na javnoj raspravi učestvovali su Ljubinko Vlahović, pukovnik u penziji, nekadašnji načelnik za bezbednost Vlade Srbije, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović , pukovnik u penziji i nekadašnji šef Uprave za odbranu Ministarstva odbrane Miodrag Savić i Edin Kalač National Community Policing Officier OEBS.
Takođe učestvovali su i direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, Saša Đorđević iz Global Initiative Against Transnational Organized Crime, istraživački novinar Nove Ekonomije Filip Rudić, profesor Fakulteta za bezbednost Svetlana Stanarević, predsednik Vatrogasnog saveza Beograda Vladimir Grujić, profesor Kriminalističko – policijskog univerzitetu Željko Nikač i Ivan Banković iz Sindikata „Centar“ GSP, stručnjak za javni prevoz.
Podeli Podeli
